171.

Sretne Suljo Muju i pita ga otkud ide a ovaj će:
- Ma bio sam na đenazi (pogrebu) nakvom pjesniku, i držali mu govor da je živio slobodan ko 'tica.
- A od čega je umro?
- Pa valjda ga ubilo iz praćke.

172.

Kaže zapovjednik svojim policajcima:
- Sutra obucite svečane odore idemo na Figarov pir.
Sutradan stoje policajci svečano odjeveni i svaki drži po lijepi paketić. Zapovjednik upitno gleda a Mate kaže:
- Pa šefe, nećemo čovjeku na pir praznih ruka.
- A s kime ja to radim, glupani, pa Figarov pir je opera, ono kad se pjeva i svira u kazalištu.
- E sad smo mi pizde a ko je zadnji put nosio masku i peraje na Labuđe jezero? Uvrijeđeno će Mate. 

173.

Pošalje zapovjednik dva mlada policajca u kazalište i kaže strogo:
- Nemojte mi sad tamo spavat već dobro sve upamtite, ujutro će te mi sve ispričati.
Shvatili momci ozbiljno stvar, al' odužio se prvi čin a jednome navalilo pišat pa šapne kolegi:
- Ti dobro pazi pa ćeš mi reći što je bilo.
Izjuri on i dvorane, uđe u neki dugi hodnik al' nigdje WC-a. Otvori jedna vrata – garderoba, druga vrata – garderoba, otvori treća kad tamo velika polumračna prostorija u njoj stol i na stolu vaza s cvijećem. Osvrne se on nikog nema, dojuri do vaze, izvadi cvijeće, popiša se, vrati cvijeće i polako se vrati u dvoranu.
- Šta se događalo? Šapatom pita.
- Ništa, jedna nešto malo pjevala pa izašla, a onda uleti neki policajac, popiša se u vazu sa cvijećem …

174.

Hodža star a hodžinica mlada pa ti pozove ona jednog dana kad hodže nije bilo kući, mladog Sulju poznatog gradskog bekriju.
- Čula sam, a biće da je laž, kako ti umiješ poznat koja se ženska hoće…
- Nije laž hođinice, ja to po mirisu.
- Pa hajde pomiriši mene.
- Ma nije tebi do toga, hođinice moja.
- A da se ti nisi štogod prehladio? 

175.

- Fato, što bona malo ne smršaš, dijeta i to
- Eh, ne bi ti ja dala gušta kad prođem sokakom a oni momci viknu: Mašala, evo nam Fate!

176.

- Šta je to mašala? Pita mlada Zejna Fatu.
- E, to ti je dušo moja, kad ga uzmeš u ruke, pa jedna šaka, pa druga šaka pa ono što ostane, to ti je mašala.

177.

Bile Fata i Zejna na nudističkoj plaži, sakrile se iza neke stijene, skužio ih crnac pa zaglumio da je zaspo a kita mu digla pa onako strši u nebo.
- Joj Fato, ja ne mogu izdurat' kaže Zejna, otpuže do crnca i šapatom će Fati:
- Dodajde mi čakiju.
- Pa nećeš to čovjeku odrezati, budalo budalasta.
- Ma kakvi samo da malo usta zarežem, samo milimetar.

178.

Radi UMPROFOR-ac sklekove u parku, naiđe Suljo, gleda ga, gleda, pa mu kaže:
- Stari, dobro ti ide al' izgleda da je ona ispod tebe otišla.

179.

Hvali se Suljo Muji:
- Neki dan se zavadim s Ibrom, poludim i potegnem ga onom limenom kantom, sedam brda odjekuje!
- A on?
- Ma on mene macom, a ono čuješ samo : umhm.

180.

Dopratio momak mladu Zejnu pred zgradu i nagovara je da još ostanu, a ona ne mogu, kasno je, a on ma daj mi samo malo da ti ga stavim, a ona kasno je moram kući, a on ajd mi ga bar malo popuši, a ona ma neću moram kući, kasno je, ubićeme ćaća.
Uto silazi Zejnina sestra Munevera:
- Slušaj, il' mu ga ti popuši, il' ću ja, i reko je ćaća da se maknete od tog parlafona, cijela zgrada navija.